Prouzrokovanje štete kao izvor obligacija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 20

SADRŽAJ:
UVOD 1-2 str.
POJAM ŠTETA 2 str.
VRSTE ŠTETE 3 str.
USLOVI ODGOVORNOSTI 3-4 str.
VRSTE ODGOVORNOSTI 4-8 str.
ISKLJUČENJE ODGOVORNOSTI 8 str.
NAKNADA ŠTETE 9-10 str.
SUDSKA PRAKSA 10-16 str.
ZANIMLJIVOSTI 16-19 str.
LITERATURA 20 str.
UVOD
Pravni poslovi, naručito ugovori, tradicionalno su najznačajniji izvori obligacija. Ipak, prouzrokovanje štete je u savremenim uslovima toliko značajan izvor obligacija da se postavlja pitanje da li već ozbiljno konkuriše za primat u odnosu na obligacije nastale voljom pravnih subjekata. U modernim uslovima života znatno su porasli rizici prouzrokovanja štete, a njen obim je u mnogim slučajevima daleko prevazišao mogućnosti naknade ne samo bogatih pojedinaca već i pojedinih velikih osiguravajućih društava. Napredak tehničke civilizacije, intenziviranje različitih vrsta saobraćaja, ali i globalni poremećaji u prirodi znatno uvećavaju rizike nastanka ogromnih šteta, i to kako po brojnosti i učestalosti, tako i po njihovom obimu, tako da će u vremenu koje dolazi ovaj izvor obligacija dobiti još više na značaju.Prouzrokovanje štete stvara obavezu njene naknade, odnosno rađa obligaciju.
Reč šteta je odrednica koju svako, od rođenja pa do smrti , može da veže za hiljade trenutaka iz svog života. Šteta se javlja u životu svakog čoveka, bio on nje svestan ili ne. Svako od nas, može doći u situaciju da drugom nanese štetu, voljno ili mimo svoje volje, ili da šteta bude naneta njemu. Do nastanka štete može doći i činjenjem i nečinjenjem.
Svaka ljudska delatnost, može za posledicu imati i nastanak štete. Šteta može da nastane, činjenjem ili nečinjenjem ljudi, država, društvenih organizacija, udruženja, privrednih subjekata, ona može da nastane od opasnih stvari, od životinja i biljaka i od prirodnih pojava.
Lice koje pretrpi štetu ima pravo na obeštećenje. Zavisno od vrste štete, ne može se uvek postići potpuno i pravedno obeštećenje, ali se može oštećenom pružiti bar delimična satisfakcija za pretrpljenu štetu. Kao što su vrste štete raznovrsne i obeštećenja su raznovrsna. Obeštećenje može biti naturalno, u novčanom ekvivalentu i/ili kroz razne vidove moralne i drugih vrsta satisfakcija.
Oštećeni i štetnik, o vrsti i visini naknade štete mogu se dogovoriti, sačiniti poravnanje ili odluku o tome prepustiti sudu ili drugom nadležnom organu. Zbog nesagledivo velikog broja mogućnosti da dođe do nastanka štete razvili su se i razvijaju se, najraznovrsniji organizacioni sistemi za sprečavanje nastanka štete i za obeštećenje oštećenih.
Nakon napuštanja socijalističkog koncepta državne i društvene svojine kao najdominantnijeg, i prelaska Srbije na tržišne uslove poslovanja i na ovim prostorima, sve se više pažnje posvećuje pravednom vrednovanju vrste i visine obeštećenja. Takva promena, rezultira sve realnijim i pravednijim procenama obeštećenja, te i kod nas sudovi u poslednje vreme presuđuju sve više novčane iznose kao kompenzaciju za pretrpljenu štetu. I pred našim sudovima, sve je veći broj tužbenih zahteva za naknadu štete, sve su veći odštetni zahtevi, a samim tim celokupno društvo i svi subjekti u njemu, podižu nivo svoje odgovornosti u svakodnevnom delovanju. Na žalost u Srbiji neefikasno sudstvo i nizak nivo opšteg standarda, još uvek ne omogućavaju oštećenom da izdejstvuje efikasno i adekvatno obeštećenje, ali verujemo da će se i to u dogledno vreme, morati, u oba segmenta značajnije i brže približavati praksi razvijenih zemalja sveta, a posebno praksi Evropske Unije.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com